HARAČ NA HRANU
Kada smo za novog ministra finansija dobili mladog eksperta Lazara Krstića on me je odmah posetio na one eksperte koje smo imali ranije: "experta sa tetkinog kauča" i "experta pank gitaristu".
Dobro bi bilo da ne bude kao oni ali neke stvari su mi tu sumljive: kao mlad je a već dokazano vrhunski stručnjak, ima diplomu sa Jejla koja opet nije nikakva garancija za uspeh. Muči me i to da on možda nije doveden u Vladu da tu posluži kao pokriće odgovornosti lošeg stanja u domaćoj ekonomiji.
Prvi bih voleo da grešim u vezi ovih predosećanja ali obično kada se svi se uverimo da ekspert nije ekspert bude već prekasno, do tada nas to preskupo zakošta.
Novi ministar finansija odmah je, koristeći svoje ekspertsko znanje, ocenio da država mora da troši onoliko koliko zaradi a ne više od toga .
Velika mudrost, zar ne?
Preduzete su i revolucionarne mere za spas budžeta i izbegavanje bankrota a to su: povećanje PDV-a i nova rekordna zaduživanja kod MMF u narednom periodu.
Tako je u 2014 došlo do povećanja PDV-a i na namirnice koje su imale nižu poresku stopu - uveden je harač na hranu.
Samo poznati stihovi mogu dočarati očaj koji ta mera ministra finansji izaziva:
Stvarno dokle više?
Obrušiti se ljudima na hranu (tu su i lekovi ali oni nisu deo ove teme) i u njoj naći izvor za povećanje prihoda prazne državne kase više nije bezobrazluk nego zločin koji će ga napokon uništiti, dovesti do istrebljenja.
U Švajcarskoj i drugim razvijenim zemljama postoje radnje sa hranom koja je baš zbog zaštite siromašnih oslobođena poreza da bi ona postala im pristupačna za kupovinu. A šta se dešava kod nas ?
Na preskupu hrana za koju i tako velika većina stanovništva nije imala dovoljno novca povećavaju porez govoreći kako trgovci treba da kompezuju državni namet i ne povećavaju cene hrane.
Ako je tako zašto onda umesto povećanja poreza građanima jednostavno nisu trgovcima povećali porez na zaradu?
Zar trgovci, za koje je poznato koliko su pohlepni, trebaju umesto Vlade da vode računa i štite građane?
A zbog čega sve to?-opet zbog nekakvog boljeg sutra koje će navodno doći.
To bolje sutra neće doći nikada.
Zbog toga bi morali da shvate jednom za svagda da odavno ne govorimo o PROSPERITETU nego o PREŽIVLJAVANJU.
Niko se više ne nada boljem sutra jer strahuje od još goreg koje će sigurno doći ako se ovako nastavi.
Udar na hranu povećanjem poreza i cena jeste poslednji udarac će koji zaista uništava život čoveka sa ovih prostora, dovesti ga do istrebljenja.
Dokle više logika: ako misle da jedu moraju da nam plate harač, to je postalo ne više štetno nego pogubno.
To najteže plaćaju oni kojima je već najgore, što je još jedna teška nepravda .
Glad više nije pred vratima nego je ušla u kuće i zavladala u njima.
Ne treba da nam obećavaju bolje, treba samo da garantuju da neće biti još gore.
A kako to da urade?
Najpre treba osnovne životne namirnice da se oslobode poreza.
Zatim sa snadbevačima potpišu ugovore o minimalnim zaradama na tim namirnicama jer je takvo zarađivanje postalo greh.
Robne rezerve da zauzmu mesto glavnog snadbevača tržišta istim.
To je moguće jer Srbija je barem zemlja hrane koja može biti jeftina što bi se na socijalnom planu državi sigurno dobro isplatilo.
Jeftina hrana u ovoj zemlji nam je najveća želja koju je moguće ostvariti, neka to jednom već shvate!
A ne kao do sada pokušavajući zamazati gladnima oči pričajući o im nekom boljem sutra koje će doći.