Legalizovati davanje mita u zdravstvu
Dobro je poznato kako je, u slučaju razbolevanja, za pristojno lečenje potrebno imati novca za odlazak na privatnu kliniku ili za davanje mita doktorima u državnim bolnicama.
Što se davanja mita lekarima tiče, lično nikada nisam prihvatio to da su doktori hulje koje koriste svoju poziciju da bolesnom čoveku, kome je život u pitanju, uzimaju novac jer znaju da on ne može da bira.
Oni tim novcem samo kompezuju to što angažuju svoju stručnost i dodatni trud da bi tom pacijentu pružili bolje lečenje nego što ga naš zdravstveni sistem realno obezbeđuje.
Ako je potrebno da lekar boreći i brinući se za pacijentovo zdravlje i od kuće naziva bolnicu da raspita se za njegovo stanje i daje nova uputstva onda se podrazumeva da on mora biti rasterećen od drugih vrsta svojih problema, naročito onih finansijskih koji su svima teški.
Tako je uzimanje mita od pacijenata tužni kompromis na koji su domaći lekari jednostavno prinuđeni. Jer stručnost lekara zaslužuje i mora biti plaćena a način da je naplaćuju od pacijenata putem mita sigurno ih ne čini srećnim.
Bez novca nema kvalitetnog zdravstva, ako to ne znaju ovde kod nas, stranci to itekako dobro znaju i ceneći dobre stručnjake bogato ih nagrađuju za njihov rad.Zbog toga naši stručnjaci i medicinsko osoblje rado odlaze u inostranstvo ostavljajući naše bolnice u sve gorem stanju.
Ministarstvo zdravlja povodom toga ne čini ništa, bez novca je a odbija da prizna da je potpuno nemoćno i uporno ponavlja kako kontroliše situaciju, da je sve u redu i da nema mesta za paniku. Ono odbija priznati da nema nikakvu ideju za rešavanje velikih problema u zdravstvu, i zbog toga je stanje u našem zdravstvo takvo: uslovi za lečenje sve su gori, na operacije se sve duže čeka, nestašice lekova sve su češće dok su sami lekari jako nezadovoljniji zaradama.
To može biti vrlo opasno jer kažu da se starosni prosek našeg stanovništva sve više povećava tako da je kolaps ovakvog zdravstvenog sistema neizbežan. Ovo što je sada loše može postati mnogo gore.
Još jednom da ponovim ono što je suština problema- bez novca nema kvalitetnog lečenja. To moramo prihvatiti bez obzira što nam se ne dopada kada to čujemo.
Zbog toga, za početak, trebala bi da se odobri legalizacija mita u zdravstvu.
Kada se pacijent pojavi sa novcem, taj novac da se proknjiži i iznese na javnu ponudu lekarima koji su spremni da je se prihvate a pacijent da onda izabere najboljeg stručnjaka koji mu je dostupan.Lekari bi tako za novac mogli da rade i prekovremeno ako hoće, da bi zaradili koliko im je dovoljno.
Deo pacijentovog novca trebalo bi da pripadne i bolnicama koje bi od tih prihoda mogle ponuditi bolje uslove za lečenja.
Legalizacija mita u zdravstvu nije ništa drugo nego otvaranje komercijalnih principa kod lečenja pacijenata.
Zajedno sa tim uvođenjem plaćanja zdravstvenih usluga, u cilju pružanja kvalitetnijih uslova lečenja, država treba i da mobiliše sve dodatne kapacitete koje bolnice poseduju.
Pored toga u programima komercijalnog lečenja trebalo bi da se još angažuju i privatne klinike koje poseduju licence a pri tome žele da se uključe u projekat ( a nema razloga da neće).
I na kraju da se od strane države stimulišu novi, povoljni paketi dodatnog privatnog zdravstvenog osiguranja .
Sve to zajedno pomoglo bi ljudima kod nas da dođu do nižih i prihvatljivijih cena pri plaćanju zdravstvu gotovim novcem za lečenje u boljim uslovima.
Postoje ljudi koji novac troše na letovanja i zimovanja, koji voze skupe automobile, plaćaju velike registracije, kupuju telefone od 500-600 evra, cipele i haljine od 200 evra, plaćaju ručkove i večere, zašto bi oni bili izjednačeni sa onima koji nemaju ni za hleb?
Zašto država da bi popravila stanje u zdravstvu ne uzima novac od onih koji ga imaju?
Sigurno je da bi i oni sami prioritetno pre pristali da daju novac za svoje zdravlje nego za skupe stvari.
Ali pre toga potrebno je imati šta im ponuditi za njihov novac jer oni sa živim novcem koji donose, po zvaničnom protokolu, opet moraju da stanu u redove sa socijalnim osiguranicima čiji prazni fond prouzrokuje sve probleme u zdravstvu. Stoga jedino im preostaje da svoj novac ponude lekaru kao mito.
Međutim, država izigravanjem navodne humanosti i dalje ne preduzima nijedan potez na uvođenju takve vrste participacije u bolnicama. Zbog odbijanja države da to uradi sigurno će da se pojave i gore posledice jer će bez novca zdravstveni sistem se raspasti.
Nije dovoljno samo iz Ministarstva zdravlja reći da u bolnicama postoje svi uslovi za lečenje i narediti da lečenje mora svima biti jednako obezbeđeno da bi se time zaveo red u zdravstvu.
Zdravstveni sistem može zdravo funkcionisati samo ako dobije novac.
Govorim o tome da će biti prekasno kada pacijenti za operacije u bolnicama budu uzaludno nudili 1000 evra ili više a neće biti stručnoga lekara da je izvrši, kada se za lek bude nudilo 100 evra a on neće imati gde da se kupi. U takvo stanje vodi organizacija postojećeg zdravstvenog sistema.
A gde bi sa otvaranjem komercijalnog lečenja bilo mesto siromašnima koji nemaju novca za plaćanje?
I njihov položaj bi se značajno popravio, sa poravkom bankrotiranog zdravstvenog sistema, omogućilo bi se zapošljavanje većeg broja lekara i medicinskog osoblja, što bi sigurno bi pružilo im bolje zdravstene usluge od onih koje sada dobijaju.
Tako bi i za njih postalo bolje, ne bi imali razloga da se plaše uvođenja plaćanja zdravstvenih usluga u bolnicama.
U Srbiju i sada na lečenje, u ovakvim ograničenim uslovima i kapacitetima, dolaze pacijenti iz okolnih država koji plaćaju gotovim novcem.
Beograd i Srbija su propustili šansu da uz otvorene programe komercijalnog lečenja zajedno sa estetskom medicinom postanu u zdravstvu lideri na Balkanu ili još šire.
Propuštena je velika prilika da se u zdravstvu zavrti ogroman novac a sa njime u našoj zemlji dostignu vrhunski standardi lečenja ljudi.
Umesto toga mi sada imamo samo Ministarstvo zdravlja koje služi za stvaranje raznih afera , onih koje su otkrivene i onih koje će tek biti otkrivene.