PRESKUPO OGNJIŠTE
Ovo je istinita priča mladog čoveka koji je gradio kuću u Kaluđerici.
Za podizanje kuće od temelja, u ovim suludim vremenima, bilo mu je potrebno čitavo bogatsvo.
On ga nije imao pa je pokušao ovako se snaći: nešto novca je imao sakupljeno, nešto će mu dati roditelji, nešto će pozajmiti a i kredit će podići, rođaci i prijatelji će mu pomagati svojim besplatnim radom pri gradnji, nekako će izgurati do krova.
Sve je bio smislio, osim što nije imao građevinsku dozvolu koja ga je sa drugim taksama koštala skoro kao pola kuće.
Zato je odlučio da slično kao i drugi pokuša graditi bez dozvole.
Ali samo što je zakopao i izlio temelje dođe građevinska inspekcija i naredi mu obustavu radova.
Bio je primoran da potraži "vezu" pomoću koje je za 400 eura dobio prećutno odobrenje da podigne prizemlje. Tako je i uradio a kada je sledeće godine iznad prizemlja želeo podići još sprat sa krovom, tarifa mu je bila opet ista- 400eura. Platio je i to a onda pokrivši kuću uselio se u nju.
Onda je ispred kuće podigao malu garažu bez krova ali se tu odmah stvorila građevinska inspekcija koja mu je ažurno napisala prijavu zbog besparavne gradnje.
Danas on čeka dozvolu za legalizaciju, koju će tek imati da otplaćuje, i tužbu zbog garaže.
Utisak iz ove priče, kojem čovek ne može da se otme, jasno nam govori kako u ovoj državi postoji nešto što je demonski nastrojeno protiv njenog čoveka, građanina , stanovnika koji je u njoj već mnogo toga propatio i još živi u teškim mukama.
Zašto dozvoliti tom bednom čoveku da dođe do svoga krova nad glavom ako država usputno ne može da ga parazitski isisa do srži?
Ipak ona ne postoji zbog njega nego on postoji zbog države.
Zamislite mladog čoveka u ovoj državi, koji treba da nađe posao, stekne krov nad glavom, oženi se i izrodi decu, pa onada da ih othrani i isškoluje ( i na kraju bude primoran da ih pošalje u inostranstvo). Taj put ispred njega je toliko težak da presedne mu mladost kada ne može da pobegne u neku zemlju gde mladi ljudi mogu da vode normalan život. Jel država je već navikla da u njoj ostaje samo onaj ko nema gde da pobegne i zbog toga nema obzira u iskorištavanju ga ni kada je u pitanju izgradnja kuće za porodicu.
Ona je više naklonjena onima kojima omogućava da na jednoj bespravno podignutoj kući u svoj džep ubace 800eura.
Ironija je da baš njihova "dobrota" pomaže jadnim porodicama da dođu do krova nad glavom jer da su nepotkupljivi po zakonima one ga bez brda para nikad ne bi mogle dobiti.
I više od toga, paradoks je da zbog toga što u ovoj zemlji ništa nije sigurno, ni gotov novac, ni ulaganje u bilo koji posao, pa je zato ljudima najsigurnije da ulažu u gradnju kvadrata nekretnina. A tu ih opet dočekuje država sa svojim nametima na gradnju, ona baš zbog koje silom prilika pribegavaju gradnji. Neverovatno.
Ako već država nije u stanju da pomogne ljudima ( što se ipak nekako može razumeti) zašto ih guši tolikim nametima?
Iz kojeg vremena potiču zakoni da se u njene budžete moraju davati velike pare od gradnje porodičnih kuća, najskupljem poduhvatu u životu svih običnih ljudi?
Zar ne bi trebalo da budu pušteni da bez ikavih troškova dobijaju građevinske dozvole da sagrade svoja porodična gnezda?
Zbog toga, davno je isteklo vreme koje je bilo ono krajnje za oslobađanje plaćanja nameta za porodični krov nad glavom.
Ili barem da već jednom kažu : to i jeste protiv porodica, one kod nas nisu poželjne.